Pomoć u kuhinji: šta bi trebalo da znate o smrznutoj hrani

Pomoć u kuhinji: šta bi trebalo da znate o smrznutoj hrani

Brojne domaćice imaju skoro isti problem – šta uraditi sa viškom hrane koja ostane posle obroka. Nažalost, neke se opredele da ostatak hrane posle ručka bace, dok one snalažljivije pronađu drugo rešenje.

Ono zaista postoji i uglavnom se svodi na ideju da se ꞌrok upotrebe malo produžiꞌ.

To doslovno znači – voću, povrću, mesu, tortama, pitama pronaći mesto u zamrzivaču i sačekati pogodnu priliku za njihovu upotrebu. Koliko su ovakvi rituali u kuhinji praktični, toliko i domaćice greše prilikom stavljanja i ponovnog korišćenja namirnica.

Priznaćemo da se odmrzavanje hrane svede na rutisko potapanje pod vreo mlaz vode. Ovaj proces je dodatno olakšan u kuhinjama gde slavine sa grejačem obavljaju pola posla. Međutim nije najbolje rešenje na ovaj način odmrzavati hranu.

Najbolji načini da odmrznete hranu

I prilikom odmrzavanja hrane često se greši. Zbog nestrpljivosti i želje da se vreme uštedi, manje-više svi hranu odmrzavamo u mikrotalasnim uređajima. Ovo je velika greška i potpuno nezdrav način.

Jedan od najboljih načina da nešto odmrznete jeste da nekoliko sati ili čak dan pre upotrebe, (najčešće uveče) proizvod stavite u običnu posudu da se sam od sebe, prirodno odmrzne. Tako  će nesumnjivo biti spreman za pripremu, a da značajno ne izgubi od svoje vrednosti a ni na ukusu i mirisu.

Ukoliko ste nestrpljivi u posudu nalijte vrelu vodu, a onda kesu ili činiju u kojoj se proizvod nalazi potopite. Odmrzavanje hrane tako možete vršiti i u zagrejanoj rerni. Postoji još jedan način i zahteva minimalno novčano ulaganje, daska za odmrzavanje hrane. Ove daske su dizajnirane tako da na potpuno prirodan način otapaju zamrznutu hranu za duplo kraće vreme nego što bi se ona sama odmrznula.

Šta sve smete zamrznuti?

Ovo je odlično pitanje, jer se upravo zbog mišljenja da se sve može ꞌstrpatiꞌ u zamrzivač najviše i greši. Jednostavno rečeno, neke namirnice nema svrhe zamrznuti. Izgubiće svežinu, ali i sve hranljive supstance koje inače imaju. O tome šta ne bi trebalo stavljati u zamrzivač biće reči u nekom od naredih odeljaka.

Namirnice kojima se najčešće produžava rok trajanja jesu: meso, riba, voće, povrće, testenine, torte i kolači. Ova činjenica uopšte ne čudi, budući da je reč o proizvodima koji trpe visoke temperature i čije nutritivne vrednosti opstaju na njima.

Istina je da mi ipak ne razmišljamo toliko o kvalitetu i vrednosti zamrnute hrane. Naši razlozi su praktičnije prirode. Svakome je lakše odmrznuti gotove kiflice, tortu ili kolače i spremno i odmorno dočekati goste.

Zamrznuta testenina

Kada govorimo o zamrzavanju testenine mislimo na: hleb, pogače, pice, kiflice, pite i sve vrste peciva. Ovde bi trebalo bi voditi računa o  tome da li je reč o ispečenoj testenini ili je testo ipak živo. Iako mnogi ne obraćaju pažnju na to, ovo je veoma važna napomena.

Naime, gotovi ispečeni proizvodi od testa nemaju isti rok zamrznutosti kao nepečeni proizvodi. Hleb ili kiflice koje niste stigli da ispečete, već ste testo samo zamrzli, valjalo bi da u što skorije vreme – najkasnije posle mesec dana upotrebite.

Sve što je ispečeno, bilo da je reč o hlebu, piti ili pecivu, u zamrzivaču možete držati jako dugo – čak i do tri ili četiri meseca.

Meso – najduže može izdržati zamrznuto

Meso je namirnica koju definitivno najduže možete držati u zamrzivaču. Kad to kažemo, mislimo na period čak i od devet do dvanaest meseci. Meso neće mnogo trpeti toplu sobnu temperaturu. Ukoliko ga ubrzo nakon kupovine ne upotrebite, bolje ga smestite u frižider ili  još bolje, u zamrzivač. Važno je da znate da meso prilikom procesa zamrzavanja ne gubi svoje zdrave i hranljive vrednosti – proteine, minerale i vitamine A i D.

Napomena: suhomesnate proizvode ne bi trebalo da zamrzavate. Ukoliko to ipak učinite, potrudite se da ih već nakon nekoliko dana upotrebite.

Voće i povrće – određeno trajanje

Sa voćem i povrćem stvari su malo drugačije. Njih bez problema možete zamrznuti, ali ne kao meso ili testeninu. Ovde morate biti naročito obazrivi, jer zamrzavanju nisu jednako podložne sve vrste ni voća ni povrća.

Ako od voća zamrzavate jagode, višenje, maline ili suve šljive nećete imati problema. Hranjiva svojstva neće izgubiti, ali će malo promeniti oblik i ukus. Slično je i sa graškom, boranijom, kukuruzom i drugim povrćem koje stavljate u zamrzivač.

Budući da su ove vrste voća i povrća najukusnije onda kada su najsvežije – tek ubrane ili kupljene, razmislite u koje svrhe ih zamrzavate. Posle odmrzavanja sigurno nećete osetiti svežinu i ukus o kome govorimo. Zato je najbolje da svrha njihove upotrebe bude dodatak nekom drugom jelu, specijalitetu ili poslastici.

Ovo nemojte nikada zamrzavati

Proizvode i namirnice koje ne bi trebalo nikada zamrzavati su: jaja, pavlaka, jogurt, kremasti sir, vakumirana hrana, konzervirana hrana. Od voća i povrća: jabuka, dinja, banane, krompir, krastavci, luk, zelena salata, šargarepa, rotkvice, bosiljak, peršun…

Takođe, izbegavajte da zamrzavate kuvana jela ili ako to činite, što pre ih iskoristite. Nije preporučljivo zamrzavati ni tečne napitke, koji ne samo da gube ukus, već neće imati nikakvu vrednost.

    Povezane objave