Prednosti “zelenih zgrada”

Prednosti “zelenih zgrada”

Na tržištu nekretnina sve su popularnije zelene zgrade. A evo koje su prednosti ovih zgrada.

Naime, pod zelenom gradnjom podrazumevaju se zgrade koje svojom funkcionalnošću, gradnjom i samim dizajnom eliminišu ili smanjuju negativne, a stvaraju pozitivne uticaje na prirodnu sredinu i klimu. One poboljšavaju kvalitet života i čuvaju prirodne resurse.

Energija se efikasno koristi, baš kao i voda, a upotrebljavaju se i obnovljivi izvori energije, kao što je solarna energija, zagađenje je smanjeno, a smanjena je i količina štetnog otpadnog materijala, jer se kroz reciklažu on ponovo priprema za korišćenje.

Pri projektovanju posebno se brine o tome da se omogući kvalitetan vazduh u zatvorenim prostorima, ali se najviše vodi računa da se u izgradnji ne koriste toksični materijali. Od samog starta pa do završetka zgrade naglašava se briga o životnoj sredini i kvalitet života budućih stanara zelenih zgrada.

Svetski trendovi stižu i u Srbiju!

Ni srpski građevinski sektor ne zaostaje za svetom. Srbija polako hvata korak i sa najnovijim trendovima u građevinarstvu, pa je kod nas sve više zelenih zgrada i raste prodaja stanova u Beogradu. Beograd je do skoro bio jedini grad koji je imao ove zgrade, a onda se sa izgradnjom počelo i u Kruševcu, Inđiji i drugim mestima gde je sve više interesovanja za zelene zgrade.

Do sada je svega 15 zelenih objekata i uglavnom je reč o poslovnim zgradama, ali pokazalo se da su stanari, ali i zakupci prepoznali potencijal, kao i značaj ovog koncepta gradnje. Ipak, primetno je da se još uvek radi o pionirskim koracima kada su izgradnja i razvoj zelenih stambenih prostora u pitanju.

Koji se materijali koriste za zelene zgrade?

Pod zelenim građevinskim materijalom podrazumevaju se sertifikovane šume u kojima se namenski i planski gaje biljke kojima treba malo vremena za oporavak, poput slame ili bambusa. Ovim šumama se odgovorno upravlja.

U izgradnji zelenih zgrada koristi se i metal ili reciklirani kamen, kao i drugi materijali koji se mogu reciklirati i koji nisu toksični ili oni materijali koji su ponovo vraćeni na korišćenje i u gradnju pošto su iz drugih građevinskih projekata izdvojeni. To je najčešće slučaj kod zgrada koje se restauriraju ili onih objekata kod kojih je predviđeno rušenje.

Pri izgradnji zelenih stambenih objekata nikako se ne koriste podne obloge za čiju ugradnju treba da se koriste zaptivne mase ili lepkovi koji imaju štetne hemikalije ili sadrže neka isparljiva organska jedinjenja. Podovi bi trebalo da budu napravljeni od tvrdog drveta koje sadrži sertifikat o održivom razvoju.

Takođe, tepisi bi trebalo da budu sačinjeni od prirodnih vlakana kao što je vuna ili od recikliranih materijala. Od lanenog ulja, krečnjaka ili prašine od plute izrađuje se pravi linoleum i on je biorazgradiv. Keramičke, staklene ili kamene pločice se preporučuju u zelenim zgradama, jer se one mogu obnoviti ili reciklirati.

Kakva je izolacija zelenih zgrada?

Izolacioni materijali su najvažniji za energetsku efikasnost zgrade i uglavnom se prave od petrohemikalija. Izrađuju se od mineralne vune, teksasa, celuloze ili recikliranog fiberglasa. Izolaciju mogu da čine i prirodna vlakna kao što su lan, industrijska konoplja, celuloza, glineni pelet, ovčja vuna ili drvena vlakna.

Avatar
Luka
AUTHOR
PROFIL

    Povezane objave