Znameniti Zemunci

Znameniti Zemunci

Kao varošica koja je dugo predstavlja granicu između Srbije i Austro-Ugarske, odnosno ranije Habzburške monarhije, odnosno, u neku ruku, između istoka i zapada, Zemun je iznedrio mnoge ljude koji su svojim kulturnim delovanjem oplemenili istoriju naše zemlje.

Kao varošica koja je dugo predstavlja granicu između Srbije i Austro-Ugarske, odnosno ranije Habzburške monarhije, odnosno, u neku ruku, između istoka i zapada, Zemun je iznedrio mnoge ljude koji su svojim kulturnim delovanjem oplemenili istoriju naše zemlje. Pored onih koji su tu stasali, bilo je i onih koji su dobar deo svog radnog veka proveli u Zemunu.

Jedan od najznačajnijih jeste reformator srpskog jezika i pravopisa, Vuk Karadžić. Vuk je dosta često dolazio u Zemun i neko vreme živeo tu. Iz Zemuna i Šišatovca Vuk je poslao mnoga pisma, tu je redigovao neke narodne pesme i svoj rečnik.

Vukov saborac i mlađi sledbenik, Branko Radičević, školovao se u Zemunu, u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji. Početkom 19. veka, tu su bili još Toša Apostolović (po kome je Tošin bunar dobio ime), Đorđe Pantelić, iguman manastira Feneka i, možda najpoznatiji Zemunac 19. veka Dimitrije Davidović.

Dimitrije Davidović je Zemunac koji nam je dao novine i Sretenjski ustav. Političar, diplomata, publicista koji je stvorio prve dnevne novine u Srbiji, desna ruka i lični lekar Miloša Obrenovića, potonji tvorac Sretenjskog ustava. Slučajnost ili ne, umro je u bedi, zaboravljen od mnogih, a ni danas se gotovo ne spominje.

Zanimljivo je da je svoje prezime uzeo po dedi Davidu, da bi mu odao počast. Kao što je bilo nepisano pravilo tih godina, Dimitrije je kao dečak bio bolešljiv, ali u isto vreme odličan učenik. U poslednjoj godini gimnazije, napisao je paskvilu, satiričnu pesmu, u kojoj je ismevao jednog svog profesora. Nakon bičevanja, koje je tada bilo praktikovano, izbačen je iz škole. Nastavio je obrazovanje u Kežmeraku i Pešti, gde je studirao Filozofiju. Kasnije se prebacio u Beč na studije medicine, koje takođe nije završio. Upravo je austrijska prestonica presudno mesto u životu poznatog Zemunca. Tu je, pod uticajem Vukovog mentora, Jerneja Kopitara, pokrenuo „Novine Serbske“.

Nakon dolaska u Srbiju, u Kragujevcu je počeo sa izdavanjem „Serbskih novina“, prvog domaćeg štampanog lista. Nazivali su ga „prvim do knjaza“ nakon smirivanja Miletine bune. Od tada ga je knjaz Miloš zvao Švrćom i Kumašinom. Po uzoru na Monteskjea napisao je Sretenjski ustav, jedan od najmodernijih u Evropi 19. veka. Ispostavilo se da je ovaj ustav davao previše slobode običnom čoveku, te se nije dopao velikim silama tog vremena, Rusiji, Turskoj i Austriji, koje su ga osudile i ukinule posle samo dve nedelje. Davidović je smenjen i život je nastavio u Smederevu. Pamte se njegove reči: „U nas ništa nije postojano osim jedno samo – nepostojanstvo, koje ostaje postojano za svagda.“ Nijedne novine, pa ni one koje je pokrenuo nisu prenele vest o njegovoj smrti. Sahranjen je na ledini, navodno, da niko ne bi znao gde mu je grob.

Danas Dimitrije Davidović počiva u Smederevu, ima spomenik u Zemunu a kuća u kojoj je rođen, nalazi se u ulici koja nosi njegovo ime. Budući na atraktivnoj lokaciji, samim tim što je u Zemunu, čini se primamljivom za sve agencije za nekretnine u Zemunu. Stanovi u ovoj ulici su neki od najtraženijih, ali i najskupljih u Zemunu.

Luka
Luka
AUTHOR
PROFIL

    Povezane objave