Svako od nas je nekada u životu upoznao osobe koje su "bez dlake na jeziku",koje ne prestaju da kritikuju,svaku sitnicu mora da komentarišu...a sve što kažu je negativno.
Nailazili smo i na one koji "znaju" apsolutno sve o svemu.Dijagnoze postavljaju bolje od doktora,projektuju bolje nego arhitekte,dva puta skuvaju supu iz kesice,odmah misle da su bolji od šefova kuhinje...Ukratko,na one u čijem društvu imamo utisak,da kada bi im neko sada dao svemirski brod,oni bi znali da upravljaju njime.
Ima i onih koji svoju nekulturu,bezobrazluk i drskost zovu: "To je moje iskreno mišljenje".Nemojte da dozvolite da vas takvi prevare.Iskrenost i bezobrazluk su dve različite stvari.
U nastavku,pokušaću da kroz primer iz svakodnevnog života objasnim baš tu granicu između iskrenosti(što je vrlina) i bezobrazluka(što je velika mana i lični izbor).
Na primer,danas ste konačno kupili kaput koji ceo mesec gledate kroz izlog radnje.Svi mi volimo da povremeno sebi ispunimo neku želju.Tako srećni i zadovoljni poželeli ste da se pohvalite nekoj vama bliskoj(manje ili više) osobi i u tome nema ništa loše.
Loše postaje onog trenutka kada se pokajete što ste svoj novi kaput uopšte pomenuli toj nekoj osobi.Kako ste izgovorili prvu rečenicu:"Vidi šta sam kupio/la danas",tako su na vaš račun krenule kritike i ništa osim kritika.Nešto ovako:"Zašto baš tu boju kad ti ružno stoji,pa previše si mršav/debeo za to,to je za mlađe od tebe...ili za te pare možeš 3 da kupiš".Uglavnom,više niste ni srećni ni zadovoljni svojim izborom i kupovinom,gubite samopouzdanje i osećate se loše što ste potrošili svoj novac.Zašto?Zato što ste upravo dobili "mišljenje" koje niste tražili.Vi ste samo poželeli da svoju sreću podelite sa nekim i ispričate kako ste proveli dan.
Ovo je najjednostavniji primer bezobrazluka,a vrlo često može da bude i znak zlobe ili ljubomore,nikako iskrenosti.Zašto bi osoba koja vas voli imala potrebu da vam govori ovakve stvari.Čak i ako stvarno tako misli,neko ko želi da vas vidi srećne,naćiće bolji način da izrazi svoje neslaganje sa vašim izborom.
Oni koji vas vole i poštuju,neće da vas povrede i vređaju namerno.Mogu da kažu nešto npr."Možda bi ti neki drugi model više odgovarao".Biće im drago što ste novac potrošili na nešto što vam se dopada i jasno da ne mora svi da volimo iste boje.
Mnogo bi drugačije bilo da ste vi počeli priču o svom kaputu,osoba kojoj pričate vas je pažljivo slušala i tek na pitanja: "Da li ti se dopada?","Kako izgledam?" ili "Misliš li da bi bio lepši u drugoj boji ?"dobijete iskren odgovor.
Ukusi se razlikuju i o njima svakako ne treba raspravljati.Kada nekoga pitate za mišljenje,ne očekujte uvek odgovor koji vam se sviđa.Svi mi imamo pravo da kažemo šta mislimo,da se sa nekim ili nečim složimo ili ne,ali nemamo pravo da time povređujemo druge.Naročito u situacijama koje nemaju lično veze sa nama,kao što je kaput koji neko drugi nosi.
Upravo ovde je razlika između mišljenja i bezobrazluka.Za mišljenje pitamo,tražimo savet ili čak kritiku,a bezobrazluk dolazi bez pitanja,vrlo često ničim izazvan.
Naravno,desiće se nekada da vam neko kaže nešto što ne treba,ali da to ne bude iz loše namere.Svi mi grešimo i to je sasvim normalno.Međutim,greška može da se desi jednom,dva puta ili pet,ali ne uvek.
Ako primetimo da nas neko kritikuje čim nas vidi,stalno,bez razloga i ako se posle svakog susreta sa tim nekim osećamo loše,tada je reč o bezobraznoj osobi.
Zapravo neka definicija bi mogla da bude:Bezobrazna osoba je ona osoba koja nas namerno povređuje(rečima ili delima),apsolutno je svesna da nas povređuje,ali nastavlja to da radi.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.