Brusnica (Vaccinium vitis idea) je žbunasta visegodišnja biljka. Potiče iz tundi na istoku Azije i iz severne Amerike. Lekovita svojstva brusnice su prvi uočili Indijanci. Koristili su je kao lek ali i kao hranu, a ponekada i za bojenje tkanine i kao prirodni konzervans. Oni su 1621. godine prvi put Amerkinacima prestavili ovu biljku, donesaviši je na proslavu Dana zahvalnosti. Od tada je brusnica redovan gost trpeze na ovaj dan. Indijanci su je nazivali i-bimi što u prevodu znači gorki plod. Amerikanci brusnice nazivaju cranberries, što u bukvalnom prevodu znači ždralove bobice. Ovo ime je nastalo ili zbog toga što sama brusnica liči na vrat i glavu ždrala ili zbog toga što su se ždralovi intezivno hranili njenim plodovima. Brusnica je nizak žbun koji može da naraste do 25 cm. Izdanci su pri dnu odrveneli, a na krajevima su belo-ružičasti cvetovi koji kasnije postaju plodovi. Lišče je zelene boje, a zimi postaje crveno, kada je biljka u fazi mirovanja.
Plod je crvena kisela bobica. Jedna biljka može da traje i do 30 godina. Brusnica traži humusna i kisela tla, pomalo u hladovini. Zbog toga se tlo treba posuti sumporovim prahom. Brusnicu treba saditi na razmaku od 25 cm, a razmak između redova treba da bude 90 cm.
Zemiljište je potrebno očistiti od korova i dobro pođubriti. Biljka na istom mestu raste veoma dugo i daje puno plodova. Najbolje brusnice odskaču od tla kada se bace kao lopta, i to je znak da je vreme za berbu. Sadrži mnogo organskih kiselina, minerala, provitamina A, B komplekse i omega 3 masne kiseline. U 100g brusnice najzastupljeniji vitamin su kalijum (85 mg) i kalcijum (8 mg). Ugljenih hidrata ima 12, 2 g a masti 0,1 g dok je holesterol na nuli. Zbog toga što sadrži dosta vitamina C, ova biljka ima kiseo ukus. Brusnica ima antibakterisjko i antimikrobno dejstvo. Lekovita svojstva brusnice: smanjuje rizik od nastanka raka – sprečava uvećavanje ćelija i širenje raka po telu smanjuje šečer ima ulogu u obnovi vida predstavlja meru prevencije kardiovaskularnih bolesti deluje na alergije leči upala bešike i infekcije urinarnog trakta – u narodnoj medicine brusnica se najviše koristi u ove svrhe smanjuje rizik od bolesti zuba i desni uništava Helicobacter pylori – uzročnika čira na želudcu blagotvorno deluje na bubrege Brusnica se konzumira kao sveža, smrznuta, u obliku čajeva i sokova, džemova i kao dodatak raznim jelima.
SOK OD BRUSNICE – sirup Sok je veoma zdrav za srce i sadrži dobar holesterol. Smanjuje infekcije urinarnog trakta, blagotvorno deluje na sluznicu usne duplje i na crevnu floru. Pojačava dejstvo antibiotika, i rešava problem stalnom mokrenja. Čuva zdravlje prostati i sprečava nastanak kamena u bubrezima. 1 kg sveže brusnice oprati, ocediti i zatim preliti sa 100 ml hladne vode. Ispasirati i preliti sa 1 l vode. Dodati sok od jednog limuna, dobro izmešati i ostaviti da odstoji jedan dan. Povremeno mešati i skidati penu sa gornjeg sloja. Kada sve odstoji, dodati 300 g šećera i prokuvati dok ne proključa. Posle ključanja, kuvati jos 5 minuta, svo vreme skidajući penu. Dok je sok mlak sipati u tegle i zatvoriti, čuvati na tamnom i hladnom mestu. Pre upotrebe razblažiti sa vodom, po ukusu.
ČAJ OD BRUSNICE Ovaj čaj je pravi saveznik u borbi protiv ešerihije, jer deluje kao pročišćivač izbacujući nepotrebne bakterije iz urinarnog sistema. Osim toga, ublažava menstrualne bolove. Ubrzavam metabolizam i zato je pogodan u držanju dijete. Čaj se veoma lako pravi. Kašiku ploda brusnice (svežeg ili suvog) preliti sa 250 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 10 min. Zasladiti medom po ukusu. Rado boljeg efekta, možete dodati i 5 kašika koncentrovanog soka. Čaj možete napraviti i od listova, tako što ćete jednu kašiku suvih listova preliti sa 250 ml ključale vode, ostaviti da odstoji 10 min i zasladi Čaj se kao lek preporučuje piti 3 puta dnevno oko mesec dana, a kada se tegobe otklone ređe. Čaj se ne preporučuje trudnicama i dojiljama, kao ni osobama koje su alergične na aspirin (salicilnu kiselinu).
SOS OD BRUSNICA Sos možete poslužiti uz bilo koju vrstu pečenja. U 250 ml vode dodati 200 g šečera i kuvati dok ne proključa. Dodati 350 g brusnica i kuvati još 10 minuta. Ostaviti da se ohladi, tada će se i zgusnuti, i poslužiti hladno uz pečenje. PEKMEZ OD BRUSNICA Pekmez je idealan kao poslastica uz dodatak mnogim kolačima i kao slatko uz pečenja. U 1,5 l vode staviti 300 g brusnica i 100 g šećera. Prokuvati pa dodati sok od jednog limuna i jednu narendanu jabuku. Kuvati dok se ne zgusne, uz povremeno mešanje. Sipati u staklene tegle i čuvati na tamnom i hladnom mestu.
SALATA OD BRUSNICA Sala je idealna večera ljudi koji su na dijeti, ali je istovremeno veoma zdrava i lekovita. Pomešati 150 g brusnice, 200 g paradajza iseckanog na kriške, 2 iseckane glavice mladog luka i 200 g sira. Po ukusu dodati so, biber i ukrasiti peršunovim listom.
MASKA ZA PROBLEMATIČNU KOŽU Sa mlekom u prahu – Pomešati dve kašike soka od brusnica sa kašičicom soka od grožđa i i dodati melko u prahu dok se smesa ne zgusne. Ova maska je dobar saborac protiv učestalih akni. Sa biljem – Pomešati pola kašičice listova brusnice sa isto toliko kamilice, nevena, preliti kipućom vodom i ostaviti da odstoji. Masu naneti na lice, ostaviti 10 minuta pa blagi isprati. Ova maska ima protivupalno dejstvo, pomaže u borbi sa bubuljicima i ostalim nepravilnostima.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.