Šta je anksioznost?
Anksioznost predstavlja iracionalni strah da će se nešto loše dogoditi u budućnosti. Kada smo anksiozni mi predviđamo negativne ishode za različite životne situacije koje se odnose na nas same, naše bližnje i svet oko nas. Tako možemo biti anksiozni vezano za naše zdravlje, posao, porodicu, prijatelje, događaje koji se dešavaju u društvu. Kada zamišljamo da će se nešto loše dogoditi i doživljavamo strah, naše telo prolazi kroz razne fizičke reakcije kao što su ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, preznojavanje, stezanje u grudima, trnjenje u rukama i nogama, zamućenje u glavi i druge. Sve ovo nam se čini jako zastrašujućim i ometa nas da funkcionišemo.
Koje osobe su sklone da je razviju ?
Osobe koje su sklone da razviju anksioznost su po svojoj prirodi veoma senzitivne, imaju saosećanje za druge, lako se uznemire, imaju nisko samopouzdanje. Takođe, osobe koje konstantno doživljavaju visok nivo strasa su pod velikim rizikom da razviju problem sa anksioznošću. Važan je i genetski faktor, odnosno osobe čiji su roditelji anksiozni češće i same postaju anksiozne, ali i traumatska iskustva u odrstanju koja isto tako povećavaju rizik od razvoja anksioznosti u budućnosti.
Zašto su ljudi sve više anksiozni?
Skorija istraživanja su pokazala da na globalnom nivou oko šezdeset posto stanovništva je u svom životu doživelo određeni stepen anksioznosti. Razvoju anksioznosti su sklonije žene nego muškarci. Pokazalo se da je u poslednje vreme sve više ljudi anksiozno a kao glavni razlozi za to navode se stresovi koji se odnose na probleme sa svojim i tuđim zdravljem, poremećenim snom, finansijskim problemima, problemima u vezi/braku, problemima na poslu, smrću bliskih osoba. Svi ovi stresovi dodatno su eskalirali usled korone pa se tako stopa anksioznosti i drugih psihičkih problema povećala za 3-4 puta.
Ovo sve ukazuje na to da svakodnevni stresovi koji se dešavaju na svakodnevnom nivou a pojačani su i globalnim faktorima (pandemije, ratna stanja, finansijske krize) doprinose sveopštoj nestabilnosti u najvažnijim životnim aspektima (posao, porodični i prijateljski odnosi, relaksacija) utiču na to da se anksioznost sve više širi u populaciji i da postaje sastavni deo našeg i života ljudi oko nas.
Da li je anksioznost opasna?
Kada osoba duže vremena pati od povišene anksioznosti (najmanje tri do šest meseci) onda može doći do razvoja anksioznih poremećaja. U tom slučaju možemo da kažemo da je važno da se pozabavimo našom anksioznošću kako ne bismo imali štetne posledice. Najzastupljeniji anksiozni poremećaj je generalizovani anksiozni poremećaj koji karakteriše hronična, opsesivna briga o različitim svakodnevnim situacijama koje se dešavaju na poslu, u kući, sa prijateljima, u svetu. Kada se razvije anksiozni poremećaj, postajemo sve manje funkcionalni i sposobni da učestvujemo u životu kako smo to nekada radili.
Kako se leči?
Simptomi anksioznosti koji postaju sve češći i jači i uvode nas u razvoj anksioznih poremećaja, mogu se lečiti kroz psihoterapiju i upotrebu lekova koje obavezno prepisuje psihijatar. U nekim slučajevima dovoljna je samo psihoterapija a nekad je potrebno uključiti i lekove. Dobra vest je da je anksioznost izlečiva i da stručnjaci mogu da pomognu, pogotovo ako se na vreme javimo za pomoć.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.