Savjeti

Najčešće bolesti profesionalnih vozača i kako ih izbeći

Saznajte koje su to najčešće zdravstvene tegobe profesionalnih vozača i kako ih je moguće sprečiti.

Da bi čovek bio u mogućnosti da vodi zdrav život to umnogome zavisi od njegovog profesionalnog života, odnosno okruženja u kojem obavlja svoje poslovne zadatke. Kako bi ostali u dobroj formi i vodili regularno zdrav život, profesionani vozači moraju da žive uz mnogo ograničenja i da se suoče sa mnoštvom izazova.

Dugo sedenje, neredovna ishrana i česta promena radnih smena, nisu dobri preduslovi za dobro zdravlje, još ako uz to dodamo i brojne psihološke aspekte kao što su na primer stres, usamljenost ili strah, onda zaključujemo da “boljke” profesionalnih vozača nisu bajke već ozbiljan problem.

Iz tog razloga, važno je da poslodavci shvate da moraju da poboljšaju kvalitet života svojih vozača, s obzirom da se to na dugoročne staze isplati i preduzećima. Uslovi rada utiču na zdravlje radnika, a zdravlje radnika utiče na njihov radni učinak. Čest je slučaj da u poznijim godinama nekadašnji vozači ostaju bespomoćni usled nagomilanih zdravstvenih problema pa im je brižna nega u kućnim uslovima i više nego potrebna.

U nastavku pogledajte koje su to najčešće zdravstvene tegobe profesionalnih vozača i kako ih je moguće sprečiti.

Zbog čega profesionalni vozači imaju zdravstvene probleme

Kada su u pitanju profesionalni vozači, npr vozači kamiona, autobusa, taksisti i slično, uslovi rada sami po sebi nisu najbolji – stalne vibracije koje se prenose na telo, buka, rad u smenama, nedovoljno odmaranja, neredovna ishrana, opterećujući sedeći položaj na dugim vožnjama itd.

Ali to nije sve. Ni samo radno okruženje nije potpuno zdravo, s obzirom na to da vozači udišu ugljen-monoksid (CO), sumpor-dioksid i druge štetne gasove, koje vozila ispuštaju u atmosferu. A da ne govorimo o stresu koji saobraćaj, gužve i nemarni vozači mogu da izazovu.

U okviru jednog sprovedenog istraživanja, koje je obuhvatilo profesionalne vozače, muškog pola, prosečne starosti 45 (plus/minus 8 godina), ustanovljeno je da skoro dve trećine njih, odnosno 65%, ima jedno ili više oboljenja. Analizom je ustanovljeno da svega 35% vozača nema nijedno oboljenje, tj. dijagnozu patološkog stanja organizma.

Problemi izazvani fizičkom neaktivnošću

S obzirom na to da vozači celokupno radno vreme provede sedeći, u ponekad vrlo neprirodnom položaju i vrlo često na neudobnim sedištima, onda i ne čudi što najpre strada muskulatorni sistem. Kičma postaje sve slabija, a ramena i vrat znatno napetiji.

Ova oslabljenost mišića koja se javlja kod vozača može da prouzrokuje pojavu diskus hernije i uklještenja nerava. Osim toga konstantno sedenje može da izazove slabiju cirkulaciju, što uzrokuje nedovoljan dotok krvi do ekstremiteta.

Nedostatak fizičke aktivnosti umnogome oštećuje samo telo, pa je ono podložnije ukočenosti, bolovima i umoru. Profesionalni vozači u više od 50% slučajeva pati od nekog vida bola u leđima, a najčešći je onaj u donjem delu leđa.

Na prvom mestu po zastupljenosti u morbiditetu vozača nalaze se bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva sa stopom od čak 32 na 100 vozača. Najčešće oboljenje ovog sistema jeste dorzalgija (bol u slabinskom delu kičme, u krstima, u vratu i gornjem delu kičme) – u proseku kod svakog petog vozača (22,5%).

Prinudni položaj tela prilikom vožnje, dejstvo vibracija, učestale promene temperature u okolini vozila sa promajom i pojačanim znojenjem lumbalnog dela leđa, neudobna sedišta i niz drugih nepovoljnosti doprinose ovako izuzetno visokoj stopi degenerativnih oboljenja kičme vozača.

Bolesti krvotoka – hipertenzija

Usled dugog sedenja i neaktivnosti, ali i neredovne i nekvalitetne ishrane može doći do poremećaja u krvotoku, a najčešće do hipertenzije odnosno povišenog krvnog pritiska. Visok krvni pritisak može dovesti do velikog rizika od hroničnih oboljenja i bolesti kao što su bolesti srca, bolesti bubrega, moždani udar, oštećenje oka itd.

Inače, drugo mesto u morbiditetu vozača zauzimaju baš bolesti sistema krvotoka sa 27 na 100 vozača. Unutar ovog sistema u značajno najvećem procentu zastupljena je hipertenzija – skoro kod svakog petog vozača (18 na 100 vozača).

Oboljenja nastala uticajem različitih vrsta zagađenja

Azotni oksid, ugljen monoksid, sumpor dioksid, kao i čestice dizela, koje se smatraju jednim od glavnih uzročnika raka, ozbiljno mogu da ugroze zdravlje vozača koji su u stalnom kontaktu sa ovim gasovima. Ma koliko dobar klima uređaj postojao u vozilu, uvek postoji mogućnost za udisanjem nekog od ovih štetnih gasova.

Aero zagađenja najpre utiču na pojavu oboljenja kao što su rak pluća ili bešike, a pored toga tu su i pojačana hronična oboljenja kao što su bronhitis, astma ili iritacija očiju. Ne možemo, a da ne pomenemo da konstantna izloženost jakim zvucima i vibracijama znatno utiče na smanjenje kvaliteta života vozača, kao i da vremenom to izaziva oštećenje sluha.

Umor i brojni drugi zdravstveni poremećaji vozača

Umor u toku vožnje je jedan od najčešćih uzročnika saobraćajnih nesreća, a ono što dovodi do letargije i umora su nedovoljan unos tečnosti, neredovni obroci, kao i to što se ne prave česte, preporučene pauze. Pored toga, vozači vrlo često pate i od poremećaja sna, koji se teško nadokanđuje i ispravlja.

Problem dugog sedenja, ali i intraabdominalnog pritiska može se manifestovati i vidu pojave hemoroida. To je problem otežane cirkulacije, a lečenje ovog neprijatnog problema može se obaviti na nekoliko načina – ishranom ili melemima.

Vrlo čest problem koji može da nastane u toku duge vožnje jeste dehidracija. Dehidracija može da izazove brojne probleme po zdravlje vozača, a u nekim ekstremnim slučajevima moguća su i ozbiljna oštećenja mozga.

Kako preduprediti sve potencijalne probleme

Najvažnija stvar koju bi vozači trebalo da imaju jeste dovoljno odmora i kvalitetnog sna. Ipak, svedoci smo da je to veoma teško ostvarivo, s obzirom na to da vozači vrlo često rade i po nekoliko vezanih smena, bez odmora.

Takođe, izuzetno bitna stvar jeste redovna fizikalna terapija, koja se preporučuje za sve bolove i u slučaju bilo kakve povrede. Važno je kontrolisanje ishrane i izbegavanje masne, brze hrane koja nije dovoljno hranljiva.

Redovan unos tečnosti je takođe značajan, jer duga vožnja podstiče znojenje, a gubitak tečnosti, kao što smo već naveli, može dovesti do velikog broja problema. Česte pauze u toku vožnje su itekako preporučljive, jer su odmorni vozači – bezbedni vozači.

Da bi profesionalni vozači tokom čitavog svog radnog veka bili u što boljem stanju i što kvalitetnije obavljali svoje profesionalne dužnosti od izuzetno velikog značaja je da briga o njihovom zdravlju bude što bolja. To ne zavisi samo od njih, već i od uslova rada, kao i želje poslodavca da im omogući kvalitetno radno okruženje i adekvatne tretmane za sve potencijalne zdravstvene probleme.

Oznake

Slične Objave

Zatvori

Otkriven je AdBlocker

Razmislite da podržite naš rad tako što ćete isključiti Adblocker za ovu stranicu.