Da kamen u bubregu ne bi izazvao bol i druge komplikacije, trebalo bi ga se riješiti dok je sasvim malih dimenzija, pravilnom ishranom i unosom što više vode i čajeva...
Kamen u bubregu veoma je često oboljenje, koje se lako otkriva i danas uglavnom rješava jednodnevnim minimalno invazivnim liječenjem, izuzev u komplikovanim slučajevima, kada je neophodna hirurška intervencija. Muškarci su tri puta podložniji stvaranju kamena u bubregu od žena, a za njegov nastanak glavni “krivci” su genetika, unos životinjskih proteina, soli, kalcijuma, dehidratacija, manjak vitamina B6 i klimatski uslovi. Tegobe obično nastaju između 20. i 50. godine života i to najčešće ljeti, kada se povećava stvaranje vitamina D, a urin postaje koncentrovaniji zbog gubitka tečnosti znojenjem.
Šta je kamen u bubregu?
Ovu hroničnu bolest bubrega karakteriše postojanje kamenca u bubrežnoj čašici ili bubrežnoj karlici. Kamen nastaje polako, povećava se i deformiše šupljine u bubregu kroz koje protiče mokraća. Osnova stvaranja kamenca jeste velika gustina mokraće (mokraća sa malo vode), jer se u takvim uslovima neke supstance talože u bubregu, a jedan od razloga zbog kojeg se ovo dešava jeste nedovoljan unos vode u dužem periodu.
Uzrok nastanka
Kamen u bubregu nastaje kada se udruži nekoliko faktora: ishrana, metabolički poremećaji, smanjeni unos tečnosti, nasleđe ili anatomska abnormalnost. Može da se formira i kada se supstance kao što su kalcijum, oksalat, cistin ili urična kiselina nalaze u urinu u visokim koncentracijama. Ove supstance formiraju kristale koji se talože u bubregu gradeći kamen koji u jednom trenutku kreće kroz urinarni trakt i najčešće se izbacuje iz organizma preko urina. Ako se zaglavi i blokira protok mokraće, izaziva jak bol. Otkriva se najčešće kada se pacijent javi ljekaru zbog jakih, iznenadnih bolova, u lijevoj ili desnoj slabini. Neke hronične bolesti mogu da povećaju rizik od nastanka kamena u bubregu, ali glavni faktori rizika jesu nedovoljan unos vode, nasledna sklonost ka stvaranju kamenaca, posebno cistinskih, česte infekcije bubrega, previše kisela mokraća, što pogoduje stvaranju uratnih kamenaca ili bazni urin koji podstiće formiranje fosfatnih kamenaca.
Simptomi
JAKI BOLOVI
Ovo je najčešći simptom kamena u bubregu. Bol može da bude blag i jedva primjetan, ili toliko intenzivan da je potrebna hospitalizacija. Međutim, kakvog god da je intenziteta, nikada ne nestaje u potpunosti. Napadi snažnog bola, poznati kao bubrežne kolike, obično traju 20 do 60 minuta i javljaju se u boku, između rebara i kukova ili u donjem stomaku.
KRV U MOKRAĆI
Kod najvećeg broja osoba sa kamenom u bubregu javlja se krv u urinu (hematurija). Mokraća može da bude roza ili crvenkasta, ali dešava se da se krv može detektovati samo na testu za urin ili mikroskopskim pregledom.
IZBACIVANJE SITNOG KAMENJA
Kamenčići koji se izbacuju zajedno s urinom takođe su simptomi ove bolesti. DRUGI SIMPTOMI mogu biti mučnina i povraćanje, bol prilikom mokrenja i neodložna i iznenadna potreba za mokrenjem. Mnoge osobe sa kamenom u bubregu nemaju nikakve simptome, a ova bolest karakteristična je i po tome što kamenci mogu da ostanu u bubregu godinama, ne izazivajući nikakve simptome.
Dijagnoza
Anamnezom, pregledom i rendgenografijom abdomena utvrđuje se postojanje kamena u bubregu (veličina kamenaca vidljiva je na RTG snimku). Za precizniju dijagnostiku i lokalizaciju služi kontrastna metoda intravenske urografije. Vrlo je važna i analiza urina – mikrobiološke i biohemijske analize, a primjenjuje se i infracrvena spektroskopija koja određuje molekularnu strukturu kamenca. Različitog su sastava – oksalatni, fostaftni, uratni i cistinski, a mogu biti anorganski i organski.
Komplikacije
Tegobe izazvane kamenom koji miruje u bubregu jesu povremen tup bol u slabinama, koji se može pogrešno povezati sa kičmenim stubom. Kamen stalno iritira sluzokožu bubrega i oštećuje njenu prirodnu barijeru. Zato su infekcije bubrega mnogo češće kod osoba sa kamenom u bubregu, brže se razvijaju i poprimaju teži oblik. Pritom, kamen se češće stvara u inficiranom bubregu. Zapaljenje mokraćnih puteva izaziva najčešće ešerihija koli. Ako se u mokraći nađe neka druga bakterija ili gljivica, znači da je bolest postala još ozbiljnija, te da je ozbiljno narušen imunitet sluzokože mokraćnih puteva, ali i cijelog organizma. Kamen u bubregu se usljed infekcije može pokrenuti, i ako je šiljat, na svom putu oštećuje sluzokožu bubrega, mokraćovoda i mokraćne cijevi, što uzrokuje premiještanje bola ka donjem stomaku. Bolovi u slabinama toliko su jaki da izazivaju povraćanje i gubitak svijesti. U slučaju da ne može da se izbaci sa urinom i zaglavi se u mokraćovodu, neophoda je ljekarska intervencija, pa čak i operativni zahvat. Ako se ne reaguje na vrijeme, pritisak mokraće u bubregu može narasti i potpuno uništiti bubreg.
Liječenje
Za olakšavanje bolnih kolika najčešće se koristi diklofenak (analgetik), a neophodno je i povećati unos tečnosti. Većina kamenaca izlazi spontano, a ako postoje naznake akutne opstrukcije, bolesnik treba da ode kod urologa koji će uraditi anterogradnu nefrostomiju ili perkutanu nefrolitotomiju. U novije vrijeme koristi se metoda razbijanja kamenaca elektrohidrauličkim talasima, a ova terapija pokazala se uspešnom u 80% slučajeva.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.