Komunikacija sa drugima je sastavni deo života. Još od ranog detinjstva u prilici smo da kontaktiramo sa velikim brojem ljudi, prvenstveno porodicom, zatim rođacima, komšijama, prijateljima...
Kako rastemo, raste i broj onih koje upoznajemo. Neki od njih postaće naš partner, neki najbolji prijatelji, dok će sa većinom da održavamo samo povremeni ili formalni kontakt. Biće uvek i onih kojima nećemo da budemo simpatični, kao ni oni nama, sa ili bez nekog posebnog razloga.
Svi već znamo da je prvi utisak koji stičemo pri upoznavanju izuzetno važan. Na osnovu toga formiramo mišljenje i stav prema toj osobi. Da li možemo na osnovu samo prvog utiska da stvorimo ispravnu sliku o nekome? U većini slučajeva odgovor je NE.
Kada ljude vidimo prvi put, saznajemo samo najosnovnije stvari o njima. Vidimo kako neko izgleda, koliko je star... Možemo da saznamo i čime se bavi ili kakav hobi ima... Međutim šta je sa svim onim osobinama koje ne možemo da vidimo? Da li je dobar ili loš, sebičan, da li laže , vara, manipuliše? Do ovakvih odgovora dolazimo tek kada provedemo dosta vremena zajedno, vidimo kako reaguje i kako se ponaša u raznim situacijama.
Ako provodimo puno vremena sa određenim ljudima, oni nam postanu bliski. Kada se to desi, nismo uvek u stanju da objektivno sagledamo njihove mane i nedostatke i ukoliko je potrebno zaštitimo se od njih. U nastavku, navešćemo neke od osobina i ponašanja loših ljudi, kojih moramo da se čuvamo.
Gledaju samo svoju korist
Da li neko pokušava da nas iskoristi, uglavnom ne možemo da znamo odmah. Ako nas partner ili prijatelj zamoli da mu učinimo neku uslugu, to nije iskorišćavanje, to je pomoć i sasvim u redu. Iskorišćavanje počinje tamo gde imamo utisak da smo jedini koji pomaže, a za uzvrat ne dobija ništa ili dobija vrlo malo, mnogo manje nego što bi trebalo. Ukoliko ovakvo ponašanje ne prepoznamo na vreme, zlobni ljudi, ne samo da će da nas koriste, već će i da se naljute ako kažemo NE njihovim zahtevima.
Zovu samo kad im nešto treba
Ovo je poznata priča, svako od nas se najmanje jednom susretne sa ovakvim ljudima. Njihov poziv vidimo na ekranu telefona samo kada im treba nekakva usluga i unapred nam je jasno da nas ne zovu kako bi pitali da li smo dobro ili da li želimo na kafu. Bez obzira da li im treba rame za plakanje, novac, ključevi naših kola, jednostavno ovi ljudi samo uzimaju, a kad nama treba nešto od njih tada nestanu.
Onih u čijem društvu ne možemo da dođemo do reči
Jedna od najboljih stvari u razgovoru je to kada nam nečija priča drži pažnju, kada je zabavno i imamo utisak da bi tu osobu mogli ceo dan da slušamo. Prestaje da bude zabavno kada početak njihove rečenice prekine polovinu naše. Još gore je kada se to stalno dešava i kada nikako ne uspevamo da završimo priču koju smo počeli. Često prekidanje je siguran znak da sagovornika apsolutno ne zanima šta imamo da kažemo.
Ljudi sa kojima razgovaramo samo o problemima
Ukoliko po profesiji nismo psihijatar ili psiholog, ovakvi ljudi trošiće nam vreme, energiju, a posle svakog razgovora sa njima osećaćemo se loše, umorno i tužno. Svi imamo svoje probleme i nema ništa loše u tome kada ih sa nekim podelimo, ali apsolutno nismo dužni da svaki put slušamo kako neko ima groznog šefa, zlu svekrvu ili je večito bez novca...
Uvek neozbiljni
Svi mi volimo vesele i pozitivne ljude, one koji čak i u teškim situacijama pronađu bar mali razlog za smeh. Međutim, postaje iritantno kada sa nekim ne možemo da vodimo ozbiljan razgovor. Nisu sve situacije u životu smešne, pa je forsiranje humora u trenucima gde mu nije mesto prvenstveno nekulturno, a zatim i ponižavajuće za osobu kojoj treba podrška i uteha.
Onih koji ogovaraju
I ovo je već dobro poznata priča. Ukoliko neko kada je sa nama neprestano ogovara druge, ogovara i nas kada je sa drugima. Tračevi i laži, ne samo da nemaju poentu u razgovoru, već mogu da nanesu ozbiljnu štetu i bol onima koji su žrtva istih.
Ljudi kojima smo na poslednjem mestu
Svako od nas ima potrebu da povremeno radi stvari u kojima uživa, da bude sam ili izađe sa nekim koga ne viđa često, međutim ovakvim ljudima je sve drugo bitnije osim nas. Drugi ljudi, društvene mreže, komšija, kućni ljubimac, film na televiziji, bukvalno sve... nas pozivaju samo kada su apsolutno sami i nemaju drugu opciju. Ako ih ostavite i odete, skoro da neće ni da primete, a takvi ljudi nikome nisu potrebni.
Večite žrtve
Ceo svet je protiv njih. U školi su ih mrzeli profesori, na poslu nadređeni, kod kuće muž/žena, svekrva/tašta, zet/snaja, deca, unuci, komšije... a zapravo su oni ti koji mrze. Svaki razgovor sa njima sličan je predhodnom i govori o tome kako su povređeni(iako realno to nije istina), kako su život i sudbina nepravedni... . Ljubomorni i zavidni u svakom smislu, ovi vešti manipulatori svojom pričom navešće nas da ih sažaljevamo, dok oni u stvari rade kako im odgovara i okreću sve u svoju korist.
Spletkaroši
Na prvi pogled obično mirni, tihi, "ni mrava ne bi zgazili". Možda protiv mrava stvarno nemaju ništa, ali preko ljudi "gaze" bez problema. Ovde se radi o izuzetno zlobnim i podmuklim osobama, koji samo čekaju priliku da nam "zabodu nož u leđa". Glumiće kako su dobri, dok ustvari traže našu slabu tačku. Da li će da nas prevare u vezi/braku, "nameste" otkaz u firmi, preuzmu naše zasluge za neko dobro delo ili nešto deseto, ne možemo nikako da znamo. Ovakve ljude je najteže razotkriti, jer uglavnom ostavljaju utisak nekoga kome može da se veruje, vrlo često na prvi pogled ostvareni, porodični, deluju srećno i ispunjeno(ne mora uvek da bude tako)... Toliko su kreativni u smišljanju pakosti da moramo da se zapitamo kako ranije nismo primetili kakvi su.
Ovo su samo neki od primera ljudi pored kojih moramo da držimo "oči uvek otvorene". Često može da se desi i da je neko takozvani "mix" svega gore navedenog. Na kraju krajeva, ako se pored nekoga ne osećamo prijatno, verovatno postoji neki razlog za to. Bitno je da budemo okruženi onima koji nas cene i poštuju, kojima je naše mišljenje važno, a razgovor ide sam od sebe, bez pritiska.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.