Šta je pelet i zašto se koristi za grejanje?

Pelet je inovativni ogrevni materijal, koji je svojom pojavom izazvao pravu revoluciju na tržištu. Sve je češći odabir mnogih domaćinstava, dok je u industriji odavno prepoznat kao najbolje gorivo za zagrevanje. Razlozi popularnosti peleta su brojni, a u nastavku teksta upoznaćemo vas bliže sa ovim super-gorivom.

Šta je pelet?

Pelet je obnovljivo biogorivo, koje nastaje preradom otpadaka drvne industrije. Piljevina, strugotine i drugi drvni otpad se melju, zatim se suše do željenog nivoa vlažnosti i presuju u prepoznatljiv oblik. Kako bi se postigao dobar kvalitet peleta, u drvnu sirovinu se ne dodaju nikakva hemijska sredstva. Prilikom presovanja drvo otpušta lignin, koji funkcioniše kao vezivno tkivo – povezuje drvnu materiju u valjkaste komadiće peleta. Zbog izostanka hemijskih elemenata pelet je ekološki najprihvatljivije ogrevno sredstvo.

Prilikom proizvodnje peleta može se koristiti drvni otpad bilo koje vrste – bilo da je u pitanju grab, hrast, jasen, topola, jela. Ipak, najbolji je bukov pelet. U proizvodnji se često meša više vrsta drveta, ali bitno je povesti računa da udeo mekog i tvrdog drveta bude po normativu, kako bi pelet bio maksimalno iskoristiv.

Pelet je gorivo koje ima visoku kalorijsku vrednost. Njegovim sagorevanjem oslobađa se velika količina toplote (oslobađa 18MJ po kilogramu materije), a stvara se minimalna količina pepela. Zanimljiv je podatak da sagorevanjem peleta nastaje samo 1% otpada – pepela, te je čišćenje kotlova znatno ređe nego prilikom korišćenja standardnih ogrevnih materijala.

Pelet ima oblik cilindra, prečnik mu je od 4 do 12mm, a dug je od 10 do 30mm. Male dimenzije omogućavaju jednostavno pakovanje i transportovanje peleta. Punjenje peći je takođe pojednostavljeno, a kotlovi u kojima se pelet loži imaju mogućnost automatizovanog rada.

U domaćinstvima se tokom jedne grejne sezone potroši od 5 do 6 tona peleta.

Kako se proizvodi pelet?

Proizvodnja peleta sastoji se od četiri procesa – procesa drobljenja, sušenja, hlađenja i pakovanja finalnog proizvoda. Početna sirovina je otpadna drvna biomasa.

Prvi proces je proces drobljenja. Biomasa drveta se sitni na komadiće, a potom se melje u prah veličine oko 3mm.

Kada je drvna masa usitnjena do željenog stanja, pristupa se sušenju. Optimalan sadržaj vlage za proizvodnju peleta je 13 do 15%. Drvna masa se stavlja u obrtni sušač, koji čine peć i glavni obrtni sušač. Sušara se prekriva pamučnim tkaninama, kako ne bi došlo do toplotnih gubitaka. Nakon procesa sušenja vlaga u drvnoj biomasi je smanjena sa 60% na svega 10%.

Osušeni pelet je temperature od 60 do 80 stepeni, a vlažnost mu je 15%. Pre skladištenja, neophodno je izvršiti hlađenje, kako bi se postigao maksimalni kvalitet peleta. Nakon hlađenja udeo vlage u drvetu se smanjuje za 3 do 4%.

Ohlađeni materijal se pakuje uz pomoć pakerica za pelet. Pakovanje je bitno zbog dalje distribucije peleta, a čuva njegova svojstva od uticaja spoljašnje vlage. Pakerica za pelet finalni proizvod pakuje u vreće namenjene domaćinstvima (50kg) i vreće namenjene industrijskim potrošačima (250kg).

Pakerica za pelet pripada mašinama za pakovanje u otvorene vreće. Automatski puni vreće, a može da napuni maksimalno 800 vreća za 1h, olakšavajući proces pakovanja i finalizirajući proizvodnju peleta. Pakerica za pelet je finalni korak u proizvodnji. Nakon pakovanja, pelet je spreman za dalju distribuciju.

Zašto je pelet najbolji ogrevni materijal?

Tvrdnji da su prednosti peleta mnogobrojne govori u prilog sve veći broj potrošača koji prelaze na ovu vrstu ogrevnog materijala:

• Pravi se od otpadnih sirovina, potpuno je prirodan i bezbedan.
• Nije toksičan po ljude.
• 1 tona drvenog peleta menja 500 litara lož ulja, 4.900 kWh električne energije ili 450 kg plina (propan-butan). Stoga je pelet cenovno najpovoljniji ogrevni materijal.
• Ekološki je najprihvatljivije gorivo, jer je CO2 neutralan. Naime, prilikom sagorevanja peleta stvara se ista količina CO2 koju je drvo koristilo tokom svog životnog veka.
• Pomaže očuvanje prirode, bez pravljenja kompromisa po pitanju toplote.
• Pravi minimalnu količinu otpada – iskoristivost peleta je do 90%, dok je kod ostalih sirovina za loženje maksimum iskoristivosti 70%.
• Ujednačeno gori i pruža konstantnu toplotu.
• Loženje peleta vrši se u posebnim kotlovima, čiji je rad automatizovan. Kotao sam dosipa potrebnu količinu peleta i nije zavisan od ljudskog faktora, za razliku od svih ostalih ogrevnih sirovina.
• Zagrevanje na pelet ne zahteva poseban odžak koji ima cug, kako bi povukao dim. Dim koji nastaje sagorevanjem peleta može se ispuštati i kroz običnu cev.