U poslednjih nekoliko godina započeta je tiha revolucija koja menja način na koji ljudi razmišljaju o svojim prostorima, kako kod kuće, tako i na poslu. Ljudi se sve više usredsređuju na ideju da bi dizajn unutrašnjih prostora trebalo što više da oponaša spoljašnje okruženje, smatrajući da bi to značajno poboljšalo život ljudi. Na tu temu urađena su i brojna istraživanja, koja su samo potvrdila zagovaranje ovakve ideje.
Biofilni dizajn datira iz ranih 80-ih godina prošlog veka, kada je biolog Edvard Vilson predstavio svoju filozofiju biofilije, hipoteziravši da ljudi imaju urođenu, biološku pripadnost prirodnom svetu. Biofilni dizajn se godinama razvijao, unapređivao, a budući da ljudi danas provode 90% svog vremena u zatvorenom, potrebno je stvoriti unutrašnje okruženje koje referencuje prirodu na suptilne načine.
Ukoliko i vi u vašem domu ili na poslu želite ovako uređen prostor, u skladu sa prirodom, posetite Biofilico studio - https://biofilico.com/ i saznajte sve potrebne informacije.
Kompanije širom sveta u biofilico misiji
Ne iznenađuje podatak da su prvo velike kompanije počele da uređuju svoje radne prostore i čine ih što sličnijim prirodi. Jedna portugalska kompanija je u svoj enterijer implementirala više od 2.000 biljaka, sa ciljem da pruži vizuelnu i zvučnu privatnost, kao i da iskoristi sve one prednosti koje donosi blisko povezivanje sa prirodom i biljkama.
U dizajnu enterijera ove kompanije nema ravnih linija i oštrih ivica, jer ih ni u prirodi takođe nema. Zato je i svaka stolica i stolna lampa različita - to odražava fraktalnu složenost koju nalazite u prirodi, gde su svaki list i pahuljica različito oblikovani.
Kompanija Google je naročito eksperimentirala sa prozorima kako bi svojim radnicima pružila što više prirodnog svetla, ali su postavili i više biljaka u svoje prostore, pa čak su iskoristili i prirodne motive na tapetama i tepisima, za koje kompanija tvrdi da su pomogli zaposlenima da se bolje fokusiraju i budu kreativniji i produktivniji.
Jedna od velikih razlika između kancelarijskog okruženja i boravka na otvorenom je količina promenljivosti senzorne stimulacije. Tradicionalno kancelarijsko okruženje nudi stalnu temperaturu, puno istih boja, iste teksture, ista vlažnost... Ako ste napolju, različiti su uslovi tokom celog dana, i to je ono na čemu takođe rade, kako bi se njihovi zaposleni zaista osetili kao da su u prirodi.
Šta kada kompanije nisu u stanju da implementiraju biofilico dizajn?
Međutim, nisu sve kompanije u stanju da obezbede svojim zaposlenima radna mesta koja im pomažu da se povežu sa prirodom. Zbog toga neke koriste “prečice”, odnosno pojedine kompanije prave lažni prozor s video ekranima kako bi dočarale pojavu dnevne svetlosti u mračne kancelarijske prostore.
Biofilni dizajn nalazi široku primenu
Za veoma kratko vreme, uticaj biofilnog dizajna nadjačao je tradicionalni dizajn enterijera u privatnim kućama, ali i u kancelarijama. Ono, gde je takođe veoma koristan i efikasan i gde je našao široku primenu, jeste dizajniranje unutrašnjih prostora zdravstvenih ustanova ili staračkih domova.
Tako je recimo odeljenje za pedijatriju bolnice u Vašingtonu dobilo lekovitu baštu u kojoj se pacijenti i njihove porodice mogu opustiti i imati ugođaj kao da su u parku, van grada. Onkološki centar u Anahejmu u Kaliforniji orijentisan je tako da pacijenti uvek imaju pogled na zen-vrt, dok bolnica u Torontu pruža pogled na park iz svake sobe za pacijente.
Brojna istraživanja su pokazala da prirodno okruženje ima uticaj na opšte stanje ljudskog organizma. Ne samo da opušta i relaksira, već može i da leči, pre svega um i duh, a samim tim i celo telo.
Biophilic dizajn je, slobodno možemo reći, osvojio svet. I to je jedan pozitivan primer kako malo truda i kreativnosti može da učini život lepšim, ali i zdravijim. Sve su češći primeri i na našim prostorima i to ne samo u kompanijama i domovima, već i u urbanim gradskim centrima, gde se prave mini prirodne oaze. Ono što je sigurno, jeste da bi ovaj trend svakako trebalo ispratiti.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.