Kako tačno ide postupak osporavanja očinstva?

Pitanje očinstva u Srbiji je regulisano Porodičnim zakonom i izuzev njega Ustavom Republike Srbije. Dokazivanje i osporavanje očinstva rešava se sudskim putem te sam proces ume biti veoma stresan i težak za obe strane.

Majke su u ovim situacijama u tek nešto boljoj poziciji. Po prirodi stvari one uvek znaju ko je otac deteta, međutim nekad ih neke okolnosti, koje nisu nimalo lake i ugodne, nateraju na ćutnju.

Žena je nakon porođaja u obavezi da navede ime oca deteta i ta osoba mora da se izjasni povodom očinstva.

Utvrđivanje očinstva sudskim putem u slučaju očinstva u braku i van braka

Da bi utvrdili ili osporili očinstvo, morate na sud. Dogovor van suda “ne postoji” čak iako ništa nije sporno.

U skladu sa zakonom, pravo na utvrđivanje očinstva imaju dete, majka, muškarac koji tvrdi da je otac deteta i muškarac koga majka smatra ocem deteta.

Ako su muškarac i žena u bračnoj zajednici, i ukoliko je dete rođeno u braku, muž se automatski smatra ocem deteta. Ukoliko muškarac sumnja da je biološki otac deteta, on može da pokrene osporavanje očinstva sudskim putem.

Ukoliko muškarac odbija da prizna očinstvo ili ukoliko žena ne želi da prizna bračnog ili vanbračnog partnera za oca deteta, u čitav proces učestvuje sud.

Troškove postupka po pravilu snosi strana koja je u postupku poražena, ali svakako o tome odlučuje sud.

Sudskim veštačenjem se utvrđuje da li su majka deteta i muškarac čije se očinstvo utvrđuje, imali polne odnose i da li je u njima došlo do začeća. Vrši se računanje kako bi se utvrdio period u kome je začeto dete. Ako se ustanovi da isti nisu bili zajedno u periodu začeća, nema potrebe za drugim dokazima. U druge dokaze se podrazumeva DNK analiza.

DNK analiza je jedini sudski priznat proces za utvrđivanje očinstva

DNK je neprikosnovena metoda za utvrđivanje očinstva. Zahvaljujući DNK analizi može da se dokaže da li je muškarac biološki otac deteta.

Metoda za utvrđivanje očinstva je jednostavna i bezbolna, a može da bude primenjena i kod beba. Takođe, očinstvo može da se utvrdi i pre nego što se dete rodi zahvaljujući analizi plodove vode.

DNK analize se sprovode na uzorcima pljuvačke, odnosno uzimanjem epitela sa unutrašnje strane obraza deteta i oca. Neophodan uslov za potvrdu očinstva jeste da dete ima polovinu genetskog materijala od oca. Drugu polovinu genetike dete naravno nasleđuje od majke. Ukoliko se DNK profil deteta uporedi sa DNK profilima oba roditelja, veća je preciznost i tačnost testa.

Test koji se radi u DNK centru se zasniva na standardnim DNK analizama koje se primenjuju svuda u svetu. Stručnjaci koji rade u ovom centru su upisani u Registar stalnih sudskih veštaka.

Ukoliko osoba ne želi da pristane na DNK analizu, sud u većini slučajeva odbijanje tumači kao priznanje.

Testovi očinstva se rade po sudskom rešenju ili po privatnom zahtevu, međutim rezultati privatno uzetih uzoraka ne mogu da se upotrebe na sudu.

Tužba radi utvrđivanja i osporavanja očinstva

Zakonsko pravo na tužbu radi utvrđivanja očinstva imaju dete, majka deteta, muž majke i muškarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog očinstva.

Ako tužbu podnose dete ili majka deteta, tužba se podnosi protiv osobe za koje smatraju da je otac deteta. Ako tužbu podnosi lice koje smatra da je otac deteta, tužbu podnosi protiv majke i deteta.

Majka deteta može podneti tužbu u roku od godinu dana od dana kada je saznala da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Muškarac koji smatra da je biološki otac deteta može podneti tužbu za osporavanje očinstva u roku od godinu dana od dana kada je saznao da se s njegovim priznanjem očinstva nije saglasila majka, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Tužba se od strane majke deteta podnosi sudu u mestu gde tuženo lice ima prebivalište ili boravište. U slučaju da je tužilac dete za koje se utvrđuje očinstvo, tužbu može podneti i sudu u mestu gde isto ima prebivalište, odnosno boravište.

Sud bi trebalo da u roku od 15 dana nakon podnešene tužbe pokrene glavnu raspravu.

Osporavanje očinstva

Prema zakonu, osporavati se može samo očinstvo muškarca upisanog u matičnu knjigu rođenih kao oca deteta a sudski postupak se pokreće tužbom za osporavanje očinstva.

Osporavati se može jednako bračno i vanbračno očinstvo, a sudski postupak se može pokrenuti u bilo kom momentu kada se rodi sumnja u isto.

Isključena je mogućnost osporavanja očinstva u slučajevima kada je utvrđena sudska presuda, ako se osoba saglasila sa priznanjem očinstva, kao i u slučaju usvajanja ili smrti deteta.

Očinstvo se smatra osporenim nakon što se dokaže da muškarac nije otac deteta, bio bračni ili vanbračni partner majke.

Tužbu za osporavanje očinstva mogu podneti dete, majka, otac deteta, kao i muškarac koji smatra da je otac deteta protiv muškarca koji je dete priznao.

Dete nije ograničeno rokom u kome može podneti tužbu za osporavanje očinstva.

Bez odluke suda nije moguće lišiti roditelja roditeljskog prava

Dete treba da nosi prezime jednog ili oba roditelja i ima pravo da zna ko su mu roditelji kao i pravo na održavanje ličnih odnosa sa svakim od roditelja. Odluku o tome treba da donesu roditelji i to sporazumno.

Oba roditelja imaju pravo i obavezu da učestvuju u vršenju roditeljskog prava.

Potpuno lišenje roditeljskog prava je najteža porodična pravna sankcija za roditelja koji zloupotrebljava roditeljsko pravo tako da njegovi postupci do te mere ugrožavaju interese deteta.

Nije moguće bez odluke suda lišiti roditelja vršenja roditeljskog prava.

Oštećeni roditelj u tom slučaju ima pravo da podnese tužbu protiv roditelja koji ne dozvoljava da se ravnopravno učestvuje u razvoju i vaspitanju deteta.