Ponekad se na koži kapaka pojavi mala žućkasta promena – u narodu često nazvana i žuta mrlja ili naslaga holesterola na kapku – koja u početku jedva privlači pažnju. Ne boli, ne svrbi i ne utiče na vid, ali vremenom može postati sve uočljivija. Tada se, sasvim prirodno, javlja pitanje: šta je to i može li da se ukloni?
Jedan od najčešćih uzroka ovakvih promena jesu ksantelazme. Iako su najčešće benigne i same po sebi nisu opasne, njihov nastanak može biti povezan sa određenim zdravstvenim stanjima. Osim toga, zbog položaja na kapcima često predstavljaju i estetski problem, koji se uspešno uklanja.
Šta su ksantelazme?
Ksantelazme (xanthelasma palpebrarum) su žućkaste, ravne ili blago izdignute promene na koži kapaka. Nastaju zbog nakupljanja lipidnog (masnog) materijala u koži, a najčešće se pojavljuju u unutrašnjim uglovima očiju, na gornjim ili donjim kapcima. Mogu se javiti na jednom ili oba oka.
Njihova veličina i izgled mogu biti različiti:
- kod nekih osoba promene su male, meke i diskretne
- kod drugih, vremenom postaju veće, tvrđe i izraženije.
Ksantelazme su uglavnom bezbolne i benigne. Ipak, njihov izgled može biti vrlo primetan, posebno zato što se nalaze na licu i u neposrednoj blizini očiju.
Zašto, uopšte, nastaju ksantelazme?
Jedan od glavnih faktora koji se povezuju sa nastankom ksantelazmi jeste poremećaj metabolizma lipida, odnosno masnoća u krvi. Zbog toga se kod osoba sa ksantelazmama uvek preporučuje provera nivoa holesterola i triglicerida.
Međutim, ksantelazme se često pojavljuju i kod osoba koje imaju potpuno uredne vrednosti masnoća u krvi. Njihovo prisustvo zato ne znači automatski da osoba ima povišen holesterol.
Sa njihovom pojavom mogu biti povezani i drugi faktori:
- nasledni (genetski) poremećaji metabolizma lipida
- šećerna bolest (dijabetes)
- određeni poremećaji funkcije štitne žlezde
- gojaznost ili visok krvni pritisak.
Zbog toga je korisno posmatrati ksantelazme iz dva ugla: kao promenu koja predstavlja estetski problem, i kao koristan signal tela da se proveri opšte zdravstveno stanje.
Da li ksantelazme mogu nestati same od sebe?
Kada se jednom pojave, ksantelazme se ne povlače spontano. Mogu dugo ostati nepromenjene, ali kod većine osoba postepeno rastu i postaju uočljivije.
Ako se laboratorijskim analizama utvrdi povišen holesterol ili drugi zdravstveni poremećaj, njegovo regulisanje je ključno za opšte zdravlje. Međutim, važno je znati da lečenje osnovnog zdravstvenog problema i korekcija ishrane najčešće neće ukloniti već postojeću ksantelazmu.
Postojeće promene na koži i njihov unutrašnji uzrok moraju se rešavati paralelno: medicinski se tretira metabolizam lipida, a estetsko-dermatološki sama promena na kapku.
A kako se ksantelazme uklanjaju?
Slika: Nano klinika Brant (Radiotalasna hirurgija)
Kada ksantelazma predstavlja estetski problem, na raspolaganju je nekoliko savremenih metoda. Izbor zavisi od veličine, dubine, položaja promene i procene lekara.
- Radiotalasna hirurgija: Jedna od najpopularnijih i najpreciznijih metoda. Radiotalasi omogućavaju izuzetno fino delovanje na tretirano područje uz minimalno oštećenje okolnog zdravog tkiva, što je ključno za osetljivu regiju kapaka.
- Lasersko uklanjanje: Korišćenje preciznog laserskog snopa za vaporizaciju lipidnog tkiva.
- Hemijski piling (npr. TCA): Primena medicinskih kiselina za manje i plitke promene.
- Hirurški izrez (ekscizija): Koristi se uglavnom kod veoma velikih, dubokih ili proširenih ksantelazmi.
Kako izgleda postupak radiotalasnog uklanjanja?
Pre intervencije lekar procenjuje promenu i potvrđuje dijagnozu. Sam postupak se izvodi u lokalnoj anesteziji i traje svega nekoliko minuta, tako da je bezbolan. Nakon uklanjanja na tretiranom mestu formira se krastica koja otpada tokom procesa zarastanja (najčešće za 7 do 10 dana).
Kao i kod bilo koje druge intervencije na koži, nakon uklanjanja mogu ostati blago crvenilo ili privremene promene u pigmentu, a brzina oporavka zavisi od individualnih karakteristika kože.
Da li se ksantelazme vraćaju?
Nažalost, uklanjanje postojeće ksantelazme ne garantuje da se ona nikada više neće pojaviti. Moguć je recidiv, odnosno ponovno javljanje promene na istom ili novom mestu.
Stopa recidiva zavisi od individualne sklonosti pacijenta i kontrole nivoa masnoća u krvi. Zato je redovna kontrola lipidnog statusa najbolji način prevencije novih promena.
Kada je vreme za pregled?
Ksantelazme najčešće nisu opasne, ali svaku novu ili neuobičajenu izraslinu na kapku treba da pregleda stručnjak. Pregledom se eliminišu drugi mogući uzroci i potvrđuje da je reč o benignom nakupljanju lipida.
Ako vam ksantelazme smetaju iz estetskih razloga ili želite konsultaciju o bezbednom uklanjanju, prvi korak je stručni dermatološki ili hirurški pregled.
Ksantelazme: 6 najčešćih pitanja (FAQ)
1.Da li su ksantelazme opasne?
Ksantelazme su benigne promene i same po sebi ne ugrožavaju zdravlje. Ipak, mogu ukazivati na povišen nivo masnoća u krvi ili metaboličke poremećaje, pa je preporučljivo uraditi analizu krvi.
2.Da li ksantelazme mogu same da nestanu?
Ne. Jednom kada se formiraju, ksantelazme ostaju prisutne i vremenom mogu samo rasti. Promena ishrane i lekovi za holesterol sprečavaju nove, ali ne uklanjaju postojeće promene.
3.Da li je svaka žuta promena na kapku ksantelazma?
Ne mora da znači. Iako žućkaste mrlje u uglu oka najčešće jesu ksantelazme, konačnu dijagnozu mora postaviti lekar kako bi se isključile druge kožne promene.
4.Da li je uklanjanje ksantelazmi bolno?
Intervencija se izvodi uz primenu lokalne anestezije, pa je postupak potpuno bezbolan. Nakon tretmana moguća je blaga osetljivost dok krastica ne otpadne.
5.Da li se ksantelazme vraćaju nakon uklanjanja?
Da, moguć je ponovni nastanak (recidiv) na istom ili drugom mestu na kapku, posebno ako nivo masnoća u krvi nije pod kontrolom.
6.Da li se ksantelazme mogu ukloniti radiotalasima?
Da. Radiotalasna hirurgija je jedna od najefikasnijih i najbezbednijih metoda za uklanjanje ksantelazmi (i drugih izraslina na koži) zbog svoje preciznosti i minimalnog rizika od ožiljaka.
Slike: AI
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.