Nekada često korišćeni predmeti u domaćinstvima širom naše zemlje - a danas tek muzejski inventar. Nekada nešto što nam je pomagalo da obavimo posao ili pomagalo u njemu - a danas tek sećanje na nečije detinjstvo, babu i dedu ili stari tavan.
Novo vreme, novi ljudi, pa novi i predmeti za kuću, baštu, njivu ili vinograd. Međutim, koliko se dobro sećamo čemu su služi svrdlo, šta su naćve, a šta obramica, ili kako je izgledala stara dedina testija?
Obiđimo našu malu etno izložbu od pet najlepših, starih srpskih predmeta i podsetimo se čemu su služili!
1. Avan - stari sud u kojem su se usitnjavale namirnice
“Jedan avan, što je bio slavan - sad čami u debeloj tami.” Ovako je jedan od naših savremenih pesnika dočarao pad u zaborav predmeta koji se naziva avan. Ova stara posuda služila je za usitnjavanje, mrvljenje i drobljenje namirnica, a dubina je mogla varirati toliko da u nju može stati i po kilogram žita.
Avan sa tučkom se danas može videti tek ako deo laboratorijskog pribora, ali su njegove dimenzije manje, lakši je. Za upotrebu u farmaciji, posuda avana i vrh dršk se obično prave od porcelana ili ahata, dok je ostatak drške od drveta.
2. Obramica - drvena poluga za nošenje kanti (tereta)
Obramica ili “kobilka”, kako je u nekim delovma naše zemlje još nazivaju, jedan je od starih srpskih predmeta koji se danas uopšte ne koriste. Obramica je služila da se lakše nosi teret u obe ruke, odnosno uravnotežavala je težinu sa obe strane kanti ili drugih tereta koji se zakače sa jedne i sa druge strane.
Većinom su se obramice pravile tako da se završavaju usecima ili kukastim zakrivljenjem što je omogučavalo da kofa (obično puna vode) ne sklizne sa ramena. Takođe, zanimljivo je da su ovaj stari srpski predmet većinom koristile žene.
Pitate se zašto?
Odvajkada se smatralo da ako muškarac nosi obramicu - nema svoje dostojanstvo. Tako su u narodu nastajale i brojne pošalice koje bi uključivale ovaj stari predmet, pa bi za muškarca za kog se smatra da ga žena maltretira reklo: “Ma pusti ga, vidiš da je pojeo obramicu!".
Nekada se obramica koristila i prilikom rituala za svadbu, kada je mlada odlazila po vodu kojom je ritualno umivala svekrvu. Tom prilikom nevesta je na izvor išla sa novom obramicom, dobijenom u svom novom domu.
3. Sepetka - drvena korpa za odlaganje voća, povrća ili žitarica
Sepetka je naziv za korpu pletenu od tankog pruća, a u različitim delovima naše zemlje mogu se sresti i različiti nazivi za nju. Tako je neko poznaje kao koš, košaru (košaricu), kotobanj, korpu i sl.
Zapravo, sepetka je jedan od retkih, stari predmeta koji i danas imaju primenu, jedino se materijal za izradu ove korpe može razlikovati, zavisno od njene namene.
Tako se u poljoprivredi koriste napred prirodni materijali, još uvek pleteni na tradicionalan način. U ponekim domaćinstvima, ali i kancelarijama, drvena sepetka se koristi za odlaganje voća i povrća koje može stajati van frižidera. Starinska, drvena sepetka često bude izrađena od praktičnijih materijala poput plastike, žice ili metalne mreže.
4. Testija - zemljani krčag za vodu ili vino
Jelo se za sinijom, okruglom sovrom, iz zemljanog posuđa i najviše drvenim kašikama. Kuvalo se u zemljanim loncima, a peklo u crepuljama. Sud za vodu ili vino bila je testija.
Samo najstariji će se zbog nostalgije za starinom setiti stare zemljane testije. Za ostale je to samo vrč, krčag sa drškom - i ništa više, zato joj se ime i nekako “zaturilo”.
Međutim, daleko od toga da testija nije bila ništa posebno. Skoro svako domaćinstvo imalo je ovaj zemljani sud, posudu za vodu ili vino, kruškastog oblika s grlićem i drškom.
Ponegde je još uvek može pronaći kao suvenir, iz ruku i današnjeg grnčara, ali više niko ne pomišlja da tu testiju “zaposli” i napuni je vodom.
5. Svrdlo - starinska “bušilica” za drvo i zemlju
Svrdlo je stari, stolarski alat, svojevrsna ručna burgija sa drškom, kojom se bušio mekši materijal, obično drvo. Bušenje se odvijalo tako što se vrh svrdla prisloni na mesto gde treba izbušiti rupu, pa se snažnim pritiskom, uz obrtanje ručice pravilo udubljenje.
Ranije se i zemlja obrađivala “ručno”, pomoću svrdla, tako što su se bušile rupe za sadnju sadnica, postavljanje stubova za ograde ili žičanih špalira za voćnake i vinograde, ali i kasnije za bušenje rupa i postavljanje bandera.
Opšte je poznato da je naš narod kroz vreme koristio različite predmete, i da se u njima mogla očitati naša kultura, vera, način života i sl. Veliki broj predmeta svojstvenih određenim situacijama vremenom se izgubio, i retko ko ih se danas seća.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.