Burno je počela ova 2022. godina, što je jasno svakome ko samo pogleda vesti, naslovne strane medija, ili uključi bilo koji televizijski kanal. Borba sa pandemijom se i dalje nastavlja, dok je geopolitička situacija u svetu izuzetno nestabilna.
Ipak, moramo da shvatimo da nije sve tako crno. U svakom mraku ima i malo svetlosti, i zato ćemo pogledati kakve su dobre vesti stigle od početka 2022. godine.
Čeka nas dug put, ali su ovo ipak sjajne vesti
U moru loših vesti, jedna odlična je prošla nezapaženo – svet nikada nije bio bliži nuklearnoj fuziji.
Činjenica je da nauka jedina može da nas „pogura“ napred, u neko sigurnije doba, gde nećemo morati da brinemo o egzistencijalnim problemima.
Firma Komonvelt Fjužn Sistems je nedavno objavila da je uspešno testiran snažan magnet koji je potreban za „otključavanje“ fuzione tehnologije. Iako će mnogi projekti na ovom polju narednih godina verovatno „udariti u zid“, gotovo je sigurno da će sama istraživanja biti neprocenjiva za savladavanje nuklearne fuzije.
Iako se mnogi i dalje plaše nuklearne energije, nuklearna fuzija bi nam omogućila da dobijamo mnogo više energije u odnosu na resurse koji su uloženi u njeno dobijanje. To bi pomoglo sa smanjenjem zagađenja i predstavljalo bi značajan korak ka rešavanju klimatske krize.
Fuzija je fizički proces u kom se atomska jezgra spajaju u jedno teže jezgro, čime se oslobađa ogromna količina energije.
Iako je fuzija već upotrebljena u nuklearnim bombama, ljudi još uvek nisu ovladali njenom civilnom primenom – za dobijanje energije. Za razliku od trenutnih, fisionih reaktora, fuzioni bi kao gorivo koristili samo običnu vodu. Ne bi bilo nuklearnog otpada, kao ni potrebe da se rudari za radioaktivnim materijalima, poput uranijuma.
Nuklearna fuzija bi značila da čovečanstvo maltene ima pristup besplatnoj energiji, a mnogi futurolozi predviđaju da bi računi za struju postali prošlost.
Postoji rešenje i za „sagorevanje“!
A kad smo kod računa, sigurno nam je svima dosta što moramo da radimo kako bi zarađivali novac, i trošili svoje vreme na borbu za egzistenciju.
Dok smo bili zatrpani političkim vestima i informacijama o sukobima i ratovima, opet nam je izmakla jedna izuzetno dobra.
Naime, pokret koji se bori za četvoročasovnu radnu nedelju sve više dobija na zamahu. Radnici u Belgiji su dobili zakonsko pravo na radnu nedelju od trideset osam časova, što je deo novih reformi čiji je cilj borba protiv “sagorevanja“.
„Sagorevanje“ je rezultat prekovremenog i napornog rada, i predstavlja stres koji se manifestuje nesanicom, lošim raspoloženjem i anksioznošću, ali i depresijom.
„Sagorevanje“ je pogodilo veliki broj ljudi tokom pandemije, kada su mnogi radili od kuće, pa su se često granice između posla i slobodnog vremena potpuno izbrisale.
Zato bi četvorodnevna radna nedelja pomogla u suzbijanju sagorevanja, čime bi se povećala produktivnost svih nas. Takođe, smanjenje broja radnih sati bi smanjilo i nezaposlenost, pošto bi firme morale da zapošljavaju veći broj ljudi kako bi nadoknadile manji broj radnih dana.
Pored Belgije, i Škotska, Španija i Japan takođe eksperimentišu sa četvorodnevnom radnom nedeljom, nakon uspeha koji je postignut na Islandu, gde u ovom trenutku čak 86 odsto radnika radi kraće radne nedelje ili imaju pravo na to.
Iako nije sve šareno oko nas, i svaki dan nas zasipaju loše i mračne vesti, potrebno je da shvatimo da pored zla, na našoj planeti postoji mnogo dobra. Dobrih ljudi, dobrih ideja, i dobrih vesti. Kada čitate portale ili gledate televiziju, uvek obraćajte pažnju na dobre vesti.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.