Razvojem tehnologije, novim genetskim otkrićima i konstantnom potragom za “lekom” koji produžava životni vek, pomeranje granice dugovečnosti ne prestaje da bude opsesija nad kojom svi zamišljeni stojimo. U nastavku teksta, pročitajte kako je tehnologija uticala na to da se očekivani životni vek pomeri i da granica ljudske dugovečnosti postaje sve viša.
Da li postoji lek za dugovečnost?
Multidisciplinarni pristup grane nauke koja se bavi odgonetanjem pitanja - da li postoji lek za dugovečnost - zasniva se na revolutivnim saznanjima koja utiču na evoluciju ljudi. Bilo da su u pitanju kolica za invalide i stare osobe, bajpas ili revolucionarni lekovi koji se testiraju na životinjama, nauka se svakodnevno trudi da odgovori na pitanje postavljeno u naslovu iznad.
Biodemografski pristup, koji se zasniva na tri zakona (Gompertz-Mekenhemov zakon mortaliteta, Kompenzacioni zakon mortaliteta i Zakon opadanja mortaliteta pri visokoj starosti) govori o velikoj sličnosti u dinamici preživljavanja koju koriste ljudi i laboratorijske životinje. Upravo su neke od tehnoloških inovacija zasnivane na dugogodišnjem proučavanju genetskih predispozicija životinja sa dugim vekom života.
Kornjače sa Galapagosa kao simbol večnosti
Nakon što su naučnici analizirali genom poslednjeg predstavnika džinovske kornjače sa Galapagosa, koja je nakon 102 godine života, preminula u junu 2012. godine, utvrdili su da je tajna dugovečnosti kornjače sa Galapagosa u jakom imunom sistemu i otpornosti na rak.
Razvojem tehnologije i nauke, istraživanje gena i genetske strukutre, pokazuje brojne pomake u razumevanju dugovečnosti ovih životinja, ali i omogućavaju da se povuku određene paralele koje se tiču života ljudi i navika onih koji dožive stotu godinu.
Udvostručen životni vek - sto godina kasnije
Životni vek sa početka 20. veka pa sve do danas, udvostručio se, najviše zahvaljujući civilizacijskim tekovinama koje je omogućio razvoj tehnologije i rast životnog standarda. Zdrava pijaća voda, sanitarni uslovi i bolja socijalna pomoć učinili su da svetska populacija ima veći prag životne starosti.
Brojne studije i oprečni stavovi koji se tiču dugovečnosti, ne poriču činjenicu da je tehnologija imala presudan uticaj na duži životni vek. Otkrića u farmaceutskoj industriji, koji prati napredak u medicini, kao i čitav industrijski spektar koji olakšava svakodnevicu, uticali su na to da više nije neobično da ljudi žive više od jednog veka.
Superstogodišnjaci, odnosno najstariji ljudi sveta, eklatantan su primer kako stil života nije od presudnog uticaja, ukoliko je genetika na vašoj strani. Francuskinja Žana Kalman, jedna od najstarijih osoba u istoriji, umrla je sa 122 godine. To je, međutim, nije sprečilo da skoro ceo vek puši i do dve paklice cigareta dnevno.
Napredna tehnologija u svakodnevnom životu
Napretkom tehnologije i ulaskom pametnih telefona, kompjutera i Internet pretrage u naše živote, promenio se i način upotrebe konvencionalne medicine i dijagnostike. Kreativne aplikacije koje mogu da budu korisne pri detektovanju bolesti ili da pruže nutricionističke savete prilikom vežbanja ili vođenja dijeta, samo su neki od modernih vesnika promena i unošenja novog kvaliteta u naše živote.
Još jedan način na koji tehnologija pomera granice ljudske dugovečnosti ogleda se i u tome da, pored velikih svetskih farmaceutskih ili kompanija koja se bave razvojem medicine, pronalazak “leka za dugovečnost” okupira pažnju i hi-tech giganata, kakav je i Google.
Istraživanje genealogije, prikupljanje širokog spektra podataka iz ogromne baze koja je dostupna tehnološkim kompanijama i velika ulaganja u inovativne pristupe koji se nadaju revolucionarnim otkrićima u strukturi DNK, samo su neki od pokazatelja da tehnologija svakog dana traži odgovor na jedno od najstarijih pitanja koja muče čoveka.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.