Mucanje, poznato i kao disfluentnost, je poremećaj govora koji može uticati na decu i odrasle. Ovaj poremećaj karakteriše ponavljanje ili produžavanje zvukova, slogova ili reči tokom govora.
Svima nam se desilo da u toku govora upotrebimo reči kao što su "ovaj", "onaj", "hmm", "aaa" i ubacujemo pauze na mestima na kojima ne bi trebalo da postoji pauza, produžimo neki zvuk ili slog u reči. Sve to spada u disfluentnost govora.
Mucanje je više od obične disfluencije. Mucanje predstavlja poremećaj ritma i tempa u govoru.
Mucanje uključuje napetost i negativna osećanja u vezi sa razgovorom.Mucanje je praćeno strahom od govora, pojačanim znojenjem, crvenilom lica, ubrzanim radom srca, izbegavanjem gledanja sagovornika u oči,
Možete izbegavati određene reči ili situacije. Na primer, možda nećete želeti da razgovarate telefonom ako zbog toga više mucate.
Mucanje se može menjati iz dana u dan. Možda ćete imati vremena kada tečno govorite i periode kada više mucate. Stres ili uzbuđenje mogu dovesti do više mucanja.
Mucanje pogađa oko 1% svetske populacije, a češće je kod muškaraca. Mucanje se javlja u svim rasama i narodima i ne predstavlja znak da je neko manje inteligentan.
Mucanje kod dece:
Uzroci: Genetika, razvojni faktori, emocionalni ili psihološki stresori, okruženje.
Razvojni faktori: Privremeno, povezano sa normalnim razvojem govora.
Intervencija: Rano prepoznavanje, stručna pomoć, poboljšanje komunikacijskih veština.
Mucanje kod dece obično se javlja između druge i treće godine, oko pete godine, pred polazak u školu ili u pubertetu. Kasnije se javlja samo kod nekih bolesti.
Dečje razvojno mucanje može spontano ili pod uticajem tretmana da prestane.
Tretman mucanja upravo ima za cilj da spreči njegovo produbljivanje i fiksiranje.
Fiziološko mucanje (Uobičajena nefluentnost) se javlja u periodu između druge i treće godine života deteta. Dete često zastajkuje u govoru, ponavlja pojedine glasove, slogove, reči ili rečenice. Ako se na ovakav govor deteta ne reaguje i detetu ne skreće pažnja najčešće spontano prolazi. Fiziološko mucanje nastaje usled nesklada misli I sposobnosti govornih organa. Najčešće se događa kada je dete uzbuđeno, srećno ili tužno.
Primarno mucanje (još nije pravo mucanje) je slično fiziološkom mucanju, ali su više izražena češća ponavljanja glasova i slogova i pauze u govoru. Dete još uvek nije svesno svog nepravilnog načina govora, ne napreže se u govoru, niti ga izbegava. Dete može postati svesno mucanja, ako mu se na to skreće pažnja.
Sekundarno ili pravo mucanje ispoljava se čestim zastajkivanjem u govoru, ponavljanjem glasa, sloga ili cele reči i praćeno je opštom mišićnom napetošću celog tela, posebno govornih organa, strahom od govora i pojedinih govornih situacija, pojavom tikova i odbrambenih pokreta, neskladom između disanja, fonacije, artikulacije i govorno-misaonih tokova i dubokom svesnošću o sebi kao osobi koja muca.
Akutno (naglo mucanje) javlja se kao reakcija na psičku ili fizičku traumu. Ovo mucanje je akutno od sedam do četrnaest dana od momenta nastanka.
Mucanje kod odraslih:
Uzroci: Genetika, stres, trauma, neurološki poremećaji, Parkinsonova bolest.
Lečenje: Terapija govora, kognitivno-bihevioralna terapija, tehnike disanja, medicinske intervencije.
Psihološka podrška: Važnost emocionalnog blagostanja, podrška okoline.
Opšte smernice:
Stručna pomoć: Logopedi, podrška stručnjaka.
Podrška okoline: Razumevanje, podrška porodice, prijatelja, kolega.
U svakom slučaju, važno je imati razumevanja i strpljenja prema osobama koje se bore sa mucanjem, kako kod dece tako i kod odraslih, i pružiti im podršku u procesu prevazilaženja ovog izazova.
Simptomi mucanja su:
1. Produžavanje i ponavljanje glasova (a a a auto)
2. Ponavljanje slogova (ma ma ma mama)
3. Ponavljanje celih reči
4. Ponavljanje rečenica
5. Zastoji u govoru i neadekvatne pauze
6. Ubacivanje različitih glasova
7. Ubacivanje poštapalica
8. Duže trajanje govora
9. Strah od govora i govornih situacija,
10. Tikovi
11. Neadekvatne fiziološke reakcije (znojenje, crvenilo, ubrzan rad srca)
Lečenje mucanja
Mucanje je stanje koje zahteva dugotrajan i kontinuiran rad.
Kod logopeda se uče različite vežbe i tehnike u terapiji mucanja :
vežbe disanja, vežbe fonacije, tehniku pasivnog izdaha, tehniku “Svesne sinteze razvoja” i relaksaciju.
Uz logopedske tretmane mucanja, trebalo bi uključitii i psihološko savetovanje.
Mucanje je moguće prevazići.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.