Primer za to je upravo kada neko u snu škrguće zubima. U tom trenutku ne možemo govoriti o voljnoj radnji, niti da je to posledica samo lošeg sna. Bruksizam je problem koji može biti vrlo neprijatan i koji može uzrokovati još veće probleme.
Škrgutanje zubima ili bruksizam – postoji li razlog za strah
Svako bi trebalo da brine o zdravlju, a to je nekako najizraženije u odnosu roditelja prema detetu. Roditelj najčešće ne želi ništa da prepusti slučaju, pa se neretko dešava da se oko nečega i previše zabrinu. Bruskizam, koji se može javiti i u najranijem uzrastu, ne treba da zadaje velike brige kada su deca u pitanju, ali daleko od toga da tako nešto treba ignorisati i praviti se kao da se ništa ne dešava. Ova pojava kod dece povezana je i sa razvojnim periodom, te se tom razvoju i pripisuje. Naročito se ističe da se on javlja onda kada detetu ispadaju mlečni zubi i niču stalni. Takođe, škripanje zubima se javlja kada gornja i donja vilica nisu u pravilnom položaju jedna prema drugoj. U svakom slučaju, kod dece to najčešće nestaje spontano. S druge strane, ako se taj problem nastavi i nakon nicanja stalnih zuba treba se obratiti stomatolozima, koji će taj problem rešiti.
Kako se konstatuje bruskizam u praksi
Kao i iz drugih oblasti stomatologije, tako i iz oblasti bruskizma postoje stručnjaci koji uspešno rešavaju taj problem. Prilikom pregleda stručnjak konstatuje u kakvom su stanju zubi pacijenta – da li se na nekim mestima zubi troše ili je oštećen zub, plomba ili gleđ, ili se pak neki zub klati. Zatim, obraća se pažnja na desni i estetski izgled zuba, u kakvom su stanju mišići koji se aktiviraju prilikom žvakanja. Usluge iz ove oblasti pružaju stomatolozi dr Irena Pavlović, dr Ana Rakočević i dr Aleksandar Pavlović iz stomatološke ordinacije Pavlović. Više o njihovom radu možete pogledati ovde.
Lečenje škripanja zuba
Škripanje zuba može biti propraćeno i bolom i nelagodom, kako u vilici tako i u desnima, a može se manifestovati i kao glavobolja. Ti bolovi su često vrlo nepodnošljivi pa je neophodno što pre započeti lečenje. U tu svrhu stomatolog pacijentu treba da izradi splint, koji se stavlja kao navlaka preko zuba i koriguje položaj vilice, zuba i mišića koji se pokreću prilikom žvakanja. On izgleda kao providna proteza koja se stavlja najčešće na gornju vilicu i u zavisnosti od preporuke zubara nosi se preko dana ili noću. Ceo proces treba da bude ispraćen redovnim kontrolama, kako bi uspešnost bila brza i trajna. Naravno, kada se položaj vilice dovede do savršenstva, potrebno je popraviti zube, izbrusiti ih gde treba, postaviti ponovo plombe ili krunice. Ukoliko neki zub nedostaje, treba ga nadomestiti da ne bi taj prostor između zuba uticao na celu vilicu. Kod dece se ti problemi uspešno i brzo rešavaju, jer šteta od škripanja nije velika, odnosno njihovi zubi su otporniji na takav pritisak nego zubi odraslih osoba.
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.