Psiholozi, psihijatri, filozofi, naučnici, treneri, majstori meditacije i joge... vrlo često dele svoje savete i iskustva, pokušavajući da pomognu drugima da pronađu svoju sreću.
Sa druge strane, ljudi koji se ne bave nijednim od navedenih zanimanja, takođe dosta govore o načinima na koje do nje može da se dođe. Ukratko, svi mi zajedno tragamo za srećom, smislom života i želimo da budemo najbolji sebi i drugima.
Bez obzira na to ko smo, koliko smo stari, odakle dolazimo i koji posao obavljamo, u jednom trenutku moramo da zastanemo i zapitamo se, šta je to što tražimo?
Za sve nas, nekako je uvek na prvom mestu dobro zdravlje, naše i zdravlje ljudi koje volimo. Oko toga se svi slažemo, ali ima i drugih stvari koje nas čine srećnim na neki poseban i jedinstven način.
Da li smo i koliko srećni, zavisi isključivo od prioriteta koje postavimo sami sebi. Za neke je karijera i uspeh u poslovnom svetu najvažniji. Nekom drugom je na prvom mestu posvećenost porodici, pa svoje profesionalne ciljeve postavlja u drugi plan. Ima i onih koje život u velikom gradu koji "nikad ne spava" čini srećnim, dok drugi biraju mirnije i malo mesto za stanovanje. Većina je srećna kada u životu ima stabilnost i sigurnost, ali to ne važi za one koji su "nemirnog" i avanturističkog duha.
Svi oni su u pravu, jer je sreća i sam pogled na nju individualna stvar. Ne volimo svi isto i upravo je to ono zbog čega je svako poseban. Ono što nas, kao pojedinca čini zadovoljnim i ispunjenim, nekoj drugoj osobi može da bude čudno, nezamislivo ili strašno.
Na primer, ne možemo od nekoga ko je miran, povučen, stidljiv i ne voli da bude u centru pažnje da očekujemo izlazak na binu i pevanje pred publikom, iako taj neko možda stvarno dobro peva. Isto tako, neko ko želi da se bavi javnim poslom(npr. gluma, ples, manekenstvo... ), neće da bude srećan ako ga zaposlimo negde gde sama priroda posla podrazumeva sedenje za stolom 8h.
Ono što nas čini srećnim može da zavisi i od godina, odnosno perioda života u kome se trenutno nalazimo. Deca su srećna kada dobiju novu igračku, druže sa sa vršnjacima i igraju kompijuterske igrice. Tinejdžeri vole dobar provod, glasnu muziku, izlazak, a najsrećniji su kad čuju da ukućani neće da budu tu ceo vikend. Osobe od oko 30 godina žele da pronađu dobro plaćen posao i osnuju porodicu. Dok su oni stariji srećni kad se igraju sa unucima. Naravno, ovo su samo najčešći primeri, ali nikako ne važe za svaku osobu, jer smo već rekli da je sreća individualna.
U svakom slučaju, možda bi neka najkraća definicija mogla da glasi ovako:"Da bi bili srećni, treba da pronađemo i radimo stvari koje volimo i koje za nas ne predstavljaju teret, već uživanje".
Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar.