Kvinoja: Superhrana koja liječi – otkrijte zašto je ovo andsko zrno pravi poklon prirodi!

U moru različitih dijeta i nutricionističkih savjeta, često se susrećemo s novim namirnicama koje se predstavljaju kao čuda od hrane. Jedna od takvih namirnica je svakako kvinoja, drevna andska žitarica koja je u posljednjih nekoliko godina osvojila svijet zdrave prehrane. Ali šta je to što kvinoju čini tako posebnom i zašto bi baš ona trebala biti dio naše ishrane?

Šta je kvinoja i odakle dolazi?

Kvinoja (Chenopodium quinoa) je pseudocerealija, što znači da je botanički gledano bliža blitvi nego pšenici. Međutim, po svojim nutritivnim vrijednostima i načinu upotrebe, kvinoja se svrstava u žitarice. Domovina kvinoje je Južna Amerika, preciznije Ande, gdje se uzgaja već hiljadama godina. Inke su kvinoju smatrale svetom biljkom i koristile su je kao osnovnu namirnicu.

Zašto je kvinoja tako zdrava?

Kvinoja je prava riznica nutrijenata. Obiluje visokokvalitetnim proteinima, koji sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina, što je čini potpunim izvorom proteina. Osim proteina, kvinoja je bogata složenim ugljikohidratima koji daju dugotrajan osjećaj sitosti, vlaknima koja poboljšavaju probavu i zdravlje crijeva, te nezasićenim masnim kiselinama koje su dobre za srce.

Koje minerale sadrži kvinoja?

Kada je riječ o mineralima, kvinoja je pravi šampion. Obiluje magnezijumom, koji je neophodan za normalno funkcionisanje mišića i živčanog sistema, cinkom koji je važan za imunitet, bakrom koji učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i gvožđem koje je neophodno za transport kiseonika u organizmu. Osim toga, kvinoja je bogata manganom, fosforom i kalijumom.

Zdravstvene koristi kvinoje

Redovna konzumacija kvinoje povezana je s brojnim zdravstvenim benefitima:P

• Poboljšava probavu: Vlakna u kvinoji pomažu u regulaciji probave, sprečavaju zatvor i promovišu rast zdravih bakterija u crijevima.
• Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti: Nezasićene masne kiseline, vlakna i minerali u kvinoji pomažu u snižavanju nivoa lošeg holesterola, regulišu krvni pritisak i smanjuju rizik od srčanih bolesti.
• Kontroliše nivo šećera u krvi: Složeni ugljikohidrati u kvinoji se sporo razgrađuju, što dovodi do postepenog povećanja nivoa šećera u krvi i smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
• Jača imunitet: Cink i drugi antioksidansi u kvinoji pomažu u jačanju imuniteta i zaštiti organizma od infekcija.
• Podržava zdravlje kostiju: Kalcijum i magnezijum u kvinoji su neophodni za zdravlje kostiju i prevenciju osteoporoze.
• Poboljšava raspoloženje: Magnezijum u kvinoji ima relaksirajući učinak i pomaže u smanjenju stresa i anksioznosti.

Kako uvrstiti kvinoju u ishranu?

Kvinoju možete koristiti na različite načine. Možete je kuhati kao rižu, dodavati u salate, supe, variva, a može biti i odlična baza za pripremu vegetarijanskih burgera i ćuftica. Kvinoja se može koristiti i za pripremu doručka, kao što su kaše i pudinzi.

Zaključak

Kvinoja je zasluženo stekla reputaciju superhrane. Bogata je nutrijentima, lako se priprema i ukusna je. Uvrštavanjem kinoa u svoju ishranu, možete unaprijediti svoje zdravlje na mnogo načina.